Dakota je naslednica Hungarie.
Na njen rođendan,desila se nepredviđena stvar:Tokom krštenja,počeo je jak zemljotres.Nastalo je pomračenje.Dakotina majka je brzo zgrabila Dakotu i istrčala napolje.Na tren kao da je sve prestalo.Ali odjednom,ispred njih dve se stvorila neka žena,u crnoj haljini sa kapuljačom natučenom preko glave.Imala je plavu kosu.Hrapavim glasom je rekla:
"Ovo dete je predodređeno da postane najmoćnija zla čarobnica.Na svoj 17 rođendan će se to ostvariti,ako ne i pre.Kada se to desi,doći ću po nju".Zatim je nestala u magli....
Kralj i kraljica su se plašili,jer je proročanstvo moglo svakog časa da se ispuni.Samo jedna trunka zla u Dakoti bi bila dovoljna.Zato su morali da smisle neko rešenje.Pozvali su sve mudre ljude da bi im pomogli.Jednogalasno su im rekli da ćerka mora biti po svaku cenu udaljena od svakog zla,da ne bi znala šta je to i ponašala se tako.
Kralj i kraljica nisu imali izbora.Izgradili su kulu na dvorcu,i stavili princezu u nju,gde je živela.
Problemi su tek počinjali:Ćerka nije smela ostati neznalica,a opet,nije smela u školu.Morali su da zovu učitelja koji će živeti u dvorcu i biti tu za nju 24 časa dnevno.Ali,ako bi pomenuo bilo šta o spoljnom svetu,radilo bi mu se o glavi.
Časovi su počinjali,a učenica je brzo napredovala.Međutim,jedna tajna ju je uvek kopkala:Šta se nalazi u spoljnom svetu??? Uvek posle časa zapitkivala je učitelja,u nadi da će joj nešto reći.Želja nije mogla da joj se ostvari.
Jednog dana,tokom oluje,nastavnik je došao u Dakotinu sobu,i rekao da joj neće predavati 2 dana.
"Idem u grad",rekao je.
"U grad?",pitala je."Šta je to grad?"
Učitelj se brzo uhvatio za usta,znajući da to nije smeo da kaže.
"Nije to ništa",rekao je i brzo istrčao iz sobe.
Dakota se obradovala,jer je konačno mogla da istražuje dvorac.Pitala se koliki je ustvari.Dok je držala sveću i polako hodala niz stepenice,ugledala je jednog dečaka koji je bio naslonjen na zid.Imao je plavu kosu i braon oči.I prelep smešak.
"Kako se zoveš?",pitao ju je.
"Ovaj...Dakota"...
"A kako se prezivaš?"
"Ne znam",odgovorila je,ali se i dalje smešila.
"Nemoguće da ne znaš.Odakle si ti?"Dečak je bio radoznao.
"Pa odavde".
"Kako to misliš,odavde?"
"Pa,ovde živim".
"Otkad?"
"Oduvek!"
"Nikad te nisam video".
"Ni ja tebe".
Nastao je momenat ćutanja.
"Nisi mi rekao kako se zoveš",prekinula je tišinu.
"Ičigo".
"Nikad pre nisam čula za to ime".
"Nisam ni ja za tvoje!"
Oboje su se nasmejali.Odjednom su im se pogledi sreli.
"Kojim elementom upravljaš?",upitao je."Ako si Aristokrata".
"Šta su to elementi i Aristokrate?"
Ičigo je počeo da joj priča o tome,i Akademiji u kojoj se vežbaju moći.Kada joj je sve objasnio,pitala je:
"A kojim elementom ti upravljaš?"
"Nijednim",odgovori snuždeno."Ja nisam aristokrata".
"Pa to ima svojih prednosti!Nema onih papira koje moraju da potpisuju,kako si ono rekao da se zovu?"
"Dokumenti i ugovori!",nasmejao se,.
"Ah,da!"
U tom momentu naišao je učitelj,ne primećujući Dakotu.
"Vratio sam se ranije,pošto..."Ugledao je Dakotu."Šta vi radite van vaših odaja?"
Dakota se uplašila.
"Ovaj...pa..išla sam po čašu vode",rekla je bojažljivo.
"Ne,niste.Vratite se tamo.Ičigo,otprati je",naredio je.
"Dobro,tata".
"Moj učitelj ti je otac?",upitala ga je kad su se približili princezinoj sobi.
"Da.Nisam znao da podučava tebe..."
Princeza je odgovorila:"Nadam se da ćemo se sresti sutra.Nisi mi završio priču o...kako se ono zove?"
"Akademija!",rekao je smešeći se.
"Da,Akademija!"
"Pa...moram da idem.Laku noć!"
"Laku noć!"
Dakota je cele noći sanjala njega i razmišljala o njegovim pričama o Akademiji i magiji.Sve joj se to činilo tako neverovatno,a opet,prelepo...Svim srcem je želela da može to da oseti....
Od tog dana,Ičigo je svaki dan tajno dolazio u princezine odaje i pričao joj sve ono što niko nije hteo da joj kaže.O gradovima,selima,magiji,letećim zmajevima....Vreme je letelo dok su bili zajedno,ali...
Na dan kada je Dakota napunila 14 godina,i svršilo se njeno obrazovanje,čula je od svoje sobarice da se učitelj seli.U daleki grad.To je značilo da ide i Ičigo.
Kada je pojurila ka Ičigovoj sobi,ne mareći za sobaricu,videla je da je prostorija potpuno prazna.Nigde nije bilo Ičigovih stvari.Poslednjim delićem snage,princeza je istrčala napolje.Videla je samo fijaker koji nestaje u daljini.To je bio fijaker kraljevstva.Shvatila je da je njen voljeni Ičigo otišao.Na pločniku je videla jedno pismo.Kada ga je otvorila,pročitala je:
Draga Dakota,
izvini što ti ništa nisam rekao o ovome.Znam da bi se rastužila i da bi nam to pokvarilo naše poslednje dane zajedno.Nadam se da mi opraštaš.U tebi sam uvek imao iskrenu prijateljicu i bilo mi je drago što sam te upoznao pre 7 godina.Inače bi moj život ovde bio potpuno prazan.
I kao uspomenu na divno prijateljstvo koje imamo,ili smo bar imali,molim te jednu stvar:
Zaboravi na mene,jer sve dok sam ti u srcu,bićeš nesrećna i uspomene će te vezati za prošlost.Nemoj mi pisati.Teško mi je što ovo moram da uradim,ali...mislim da je tako najbolje.
Poslednji pozdrav.Čuvaj se.Ičigo.
Ubrzo su papir počele da kvase suze.Dakoti je bilo tako teško,kao da je izgubila deo sebe.Osećala se kao da više ne postoji.Ičigo je bio jedina radost u njenom usamljenom životu.Sada kada ni njega nema.Ne preostaje joj ništa...
Tri dana nije izlazila iz sobe.Nije jela ni pila.Kada su treći dan princezini roditelji uspeli da uđu u sobu,rekal je samo jedno:
"Vodite me u Akademiju.Ne mogu da živim ovde".
Ova vest je protresla dvor kao oluja.Svi kraljevi podanici su znali da je princeza pod kletvom.Šta će se desiti ako se proročantvo ispuni?Niko nije smeo toliko da rizikuje.
Sastankom su odlučili da Dakoti pruže šansu.
Njen otac je razgovarao sa direktorom Akademije Magije i zamolio ga da ona ima svog familiara odmah po prvoj godini,da bi bio uz nju 24 h dnevno,jert bi mogla da postoji mogućnost da se kletva ispuni.Takođe,familiar je morao da pazi koliko i sa kim princeza razgovara,da ne bi saznala nešto što su se tolikih godina trudili da sakriju.
Javili su Dakoti srećnu vest.Odmah sutradan,Dakota je otputovala za koledž.
Više neću pisati,saznaćete.
Na njen rođendan,desila se nepredviđena stvar:Tokom krštenja,počeo je jak zemljotres.Nastalo je pomračenje.Dakotina majka je brzo zgrabila Dakotu i istrčala napolje.Na tren kao da je sve prestalo.Ali odjednom,ispred njih dve se stvorila neka žena,u crnoj haljini sa kapuljačom natučenom preko glave.Imala je plavu kosu.Hrapavim glasom je rekla:
"Ovo dete je predodređeno da postane najmoćnija zla čarobnica.Na svoj 17 rođendan će se to ostvariti,ako ne i pre.Kada se to desi,doći ću po nju".Zatim je nestala u magli....
Kralj i kraljica su se plašili,jer je proročanstvo moglo svakog časa da se ispuni.Samo jedna trunka zla u Dakoti bi bila dovoljna.Zato su morali da smisle neko rešenje.Pozvali su sve mudre ljude da bi im pomogli.Jednogalasno su im rekli da ćerka mora biti po svaku cenu udaljena od svakog zla,da ne bi znala šta je to i ponašala se tako.
Kralj i kraljica nisu imali izbora.Izgradili su kulu na dvorcu,i stavili princezu u nju,gde je živela.
Problemi su tek počinjali:Ćerka nije smela ostati neznalica,a opet,nije smela u školu.Morali su da zovu učitelja koji će živeti u dvorcu i biti tu za nju 24 časa dnevno.Ali,ako bi pomenuo bilo šta o spoljnom svetu,radilo bi mu se o glavi.
Časovi su počinjali,a učenica je brzo napredovala.Međutim,jedna tajna ju je uvek kopkala:Šta se nalazi u spoljnom svetu??? Uvek posle časa zapitkivala je učitelja,u nadi da će joj nešto reći.Želja nije mogla da joj se ostvari.
Jednog dana,tokom oluje,nastavnik je došao u Dakotinu sobu,i rekao da joj neće predavati 2 dana.
"Idem u grad",rekao je.
"U grad?",pitala je."Šta je to grad?"
Učitelj se brzo uhvatio za usta,znajući da to nije smeo da kaže.
"Nije to ništa",rekao je i brzo istrčao iz sobe.
Dakota se obradovala,jer je konačno mogla da istražuje dvorac.Pitala se koliki je ustvari.Dok je držala sveću i polako hodala niz stepenice,ugledala je jednog dečaka koji je bio naslonjen na zid.Imao je plavu kosu i braon oči.I prelep smešak.
"Kako se zoveš?",pitao ju je.
"Ovaj...Dakota"...
"A kako se prezivaš?"
"Ne znam",odgovorila je,ali se i dalje smešila.
"Nemoguće da ne znaš.Odakle si ti?"Dečak je bio radoznao.
"Pa odavde".
"Kako to misliš,odavde?"
"Pa,ovde živim".
"Otkad?"
"Oduvek!"
"Nikad te nisam video".
"Ni ja tebe".
Nastao je momenat ćutanja.
"Nisi mi rekao kako se zoveš",prekinula je tišinu.
"Ičigo".
"Nikad pre nisam čula za to ime".
"Nisam ni ja za tvoje!"
Oboje su se nasmejali.Odjednom su im se pogledi sreli.
"Kojim elementom upravljaš?",upitao je."Ako si Aristokrata".
"Šta su to elementi i Aristokrate?"
Ičigo je počeo da joj priča o tome,i Akademiji u kojoj se vežbaju moći.Kada joj je sve objasnio,pitala je:
"A kojim elementom ti upravljaš?"
"Nijednim",odgovori snuždeno."Ja nisam aristokrata".
"Pa to ima svojih prednosti!Nema onih papira koje moraju da potpisuju,kako si ono rekao da se zovu?"
"Dokumenti i ugovori!",nasmejao se,.
"Ah,da!"
U tom momentu naišao je učitelj,ne primećujući Dakotu.
"Vratio sam se ranije,pošto..."Ugledao je Dakotu."Šta vi radite van vaših odaja?"
Dakota se uplašila.
"Ovaj...pa..išla sam po čašu vode",rekla je bojažljivo.
"Ne,niste.Vratite se tamo.Ičigo,otprati je",naredio je.
"Dobro,tata".
"Moj učitelj ti je otac?",upitala ga je kad su se približili princezinoj sobi.
"Da.Nisam znao da podučava tebe..."
Princeza je odgovorila:"Nadam se da ćemo se sresti sutra.Nisi mi završio priču o...kako se ono zove?"
"Akademija!",rekao je smešeći se.
"Da,Akademija!"
"Pa...moram da idem.Laku noć!"
"Laku noć!"
Dakota je cele noći sanjala njega i razmišljala o njegovim pričama o Akademiji i magiji.Sve joj se to činilo tako neverovatno,a opet,prelepo...Svim srcem je želela da može to da oseti....
Od tog dana,Ičigo je svaki dan tajno dolazio u princezine odaje i pričao joj sve ono što niko nije hteo da joj kaže.O gradovima,selima,magiji,letećim zmajevima....Vreme je letelo dok su bili zajedno,ali...
Na dan kada je Dakota napunila 14 godina,i svršilo se njeno obrazovanje,čula je od svoje sobarice da se učitelj seli.U daleki grad.To je značilo da ide i Ičigo.
Kada je pojurila ka Ičigovoj sobi,ne mareći za sobaricu,videla je da je prostorija potpuno prazna.Nigde nije bilo Ičigovih stvari.Poslednjim delićem snage,princeza je istrčala napolje.Videla je samo fijaker koji nestaje u daljini.To je bio fijaker kraljevstva.Shvatila je da je njen voljeni Ičigo otišao.Na pločniku je videla jedno pismo.Kada ga je otvorila,pročitala je:
Draga Dakota,
izvini što ti ništa nisam rekao o ovome.Znam da bi se rastužila i da bi nam to pokvarilo naše poslednje dane zajedno.Nadam se da mi opraštaš.U tebi sam uvek imao iskrenu prijateljicu i bilo mi je drago što sam te upoznao pre 7 godina.Inače bi moj život ovde bio potpuno prazan.
I kao uspomenu na divno prijateljstvo koje imamo,ili smo bar imali,molim te jednu stvar:
Zaboravi na mene,jer sve dok sam ti u srcu,bićeš nesrećna i uspomene će te vezati za prošlost.Nemoj mi pisati.Teško mi je što ovo moram da uradim,ali...mislim da je tako najbolje.
Poslednji pozdrav.Čuvaj se.Ičigo.
Ubrzo su papir počele da kvase suze.Dakoti je bilo tako teško,kao da je izgubila deo sebe.Osećala se kao da više ne postoji.Ičigo je bio jedina radost u njenom usamljenom životu.Sada kada ni njega nema.Ne preostaje joj ništa...
Tri dana nije izlazila iz sobe.Nije jela ni pila.Kada su treći dan princezini roditelji uspeli da uđu u sobu,rekal je samo jedno:
"Vodite me u Akademiju.Ne mogu da živim ovde".
Ova vest je protresla dvor kao oluja.Svi kraljevi podanici su znali da je princeza pod kletvom.Šta će se desiti ako se proročantvo ispuni?Niko nije smeo toliko da rizikuje.
Sastankom su odlučili da Dakoti pruže šansu.
Njen otac je razgovarao sa direktorom Akademije Magije i zamolio ga da ona ima svog familiara odmah po prvoj godini,da bi bio uz nju 24 h dnevno,jert bi mogla da postoji mogućnost da se kletva ispuni.Takođe,familiar je morao da pazi koliko i sa kim princeza razgovara,da ne bi saznala nešto što su se tolikih godina trudili da sakriju.
Javili su Dakoti srećnu vest.Odmah sutradan,Dakota je otputovala za koledž.
Više neću pisati,saznaćete.
